Prema novom istraživanju, ljudi ne stare potpuno ravnomjernim tempom tokom života, nego se dva velika skoka starenja dešavaju u 44. godini i ponovo u 60. godini života.
Ovi nagli skokovi su uočeni u nekim molekulima i mikroorganizmima unutar tijela, što sugeriše da se biološki proces starenja ne odvija samo polako i linearno, kako se obično misli.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature Aging, pratilo je više od sto učesnika između 25 i 75 godina tokom nekoliko godina, analizirajući preko 135.000 različitih molekula i mikroba u uzorcima krvi, stolice, usta i nosa.
Većina ovih molekula i mikroba značajno se mijenjala upravo u srednjim četrdesetima i ranim šezdesetima, što je ne samo naučno iznenađenje, nego potencijalno važno za ljudsko zdravlje, prenosi Klix.
Neki od promijenjenih molekula povezani su s funkcijama srca i krvnih sudova, metabolizmom alkohola i kofeina, zdravljem kože i mišića, imunim sistemom i funkcijom bubrega.
“Većina ljudi smatra da se starenje događa postepeno, konstantno i linearno”, rekao je za Health glavni autor studije Michael Snyder – doktor nauka, profesor genetike i direktor Centra za genomiku i personaliziranu medicinu na Univerzitetu Stanford.
“Međutim, ne mijenjamo se samo postepeno tokom vremena; postoje neke zaista dramatične promjene”, rekao je Snyder u saopštenju za javnost, “Ispostavilo se da je sredina 40-ih godina vrijeme dramatičnih promjena, kao i rane 60-e. I to je istina bez obzira na koju klasu molekula gledate”.
Znatniji pad u sposobnosti tijela da metabolizira kofein i alkohol mogao bi značiti da ljudi u ovim dobima trebaju biti oprezniji s potrošnjom takvih supstanci. Također, rizik od bolesti povezanih sa starenjem, kao što su kardiovaskularne bolesti, može porasti u tim životnim periodima.
Iako starenje ne možemo potpuno zaustaviti, stručnjaci kažu da održavanje zdravog načina života – redovna fizička aktivnost, dobra ishrana i kvalitetan san, kao i izbjegavanje pušenja i previše alkohola – može pomoći da se neki od ovih procesa uspori.
(24sata.info)