VIDEO / Ovaj momak je u ime Beograda otpjevao bajramsku pjesmu: Postaje zvijezda u arapskom svijetu

Autor
Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Pjesma posvećena Bajramu, muzička čestitka koja je iz Beograda upućena pred nedavni najveći islamski praznik, zaintrigirala je čitavu regiju.

Saša Milivojev / 24sata.info

Pjesmu je, podsjetićemo, na svome YouTube kanalu prvi objavio portal Doznajemo, a u međuvremenu je imala desetine hiljada pregleda. No, autori i izvođači pjesme nisu željeli da se njihova imena stavljaju u prvi plan. Kako su kazali, njihove su namjere plemenite, a na pravljenje bajramske pjesme bili su ponukani činjenicom da u Srbiji tokom islamskih blagdana nema odgovarajuće čestitke. Ipak, sada je možda vrijeme da se otkrije kako je pjevač pjesme, skupa sa svojom kolegicom, Saša Milivojev (26), jedan od čitanih kolumnista u Srbiji, novinar Politike i Pravde.



Saša Milivojev (26), kojeg već nazivaju “srpskim Bajronom”, je vrlo zanimljiv mladić. On je 2010. godine preveo knjigu „Kad svitac odleti“ na engleski i arapski jezik. Pjesničko veče u Etnografskom muzeju održao je sa Ivanom Žigon, a nokon toga poveden pjesničkim osjećanjima stigao po drugi put, potpuno sam, u topli Kairo od dvadeset miliona stanovnika, gdje je proveo deset nezaboravnih dana u društvu poznatih slikara, umjetnika, književnika, glumaca i novinara. Za Vip Trip magazin otkrio je detalje gdje je bio, sa kim se vidio i šta je radio. Prenosimo ovaj zanimljiv tekst u izvornom obliku:

BLOKIRAO SAOBRAĆAJ
„Prvo sam leteo preko Rima, nikada se lepše nisam osećao nego kad sam prvi put ugledao to prelepo narandžasto nebo koje se stapalo za beskonačnim Kairom u pesku. Od aerodroma do hotela koji se nalazio u Ramsis ulici, kod muzeja sa Tutankamonovim blagom, putovao sam dva sata kroz gust saobraćaj, razgledajući prelepe fasade i siromašan narod u gradskim autobusima bez vrata. Ludilo je čuti odjek Kaira, raje koja pretrčava ulicu i automobilskih sirena. Boje Kaira bude sva čula, orijentalna arhitehtura, odjek džamija, palme, cveće, ulice pune šarenog voća: jagode, grožđe, mango, džavafe… Prvi put sam video ženu na ulici koja nosi korpu na glavi i dete u naručju, i kamion pun Arapkinja u dugim crnim abajama i rukavicama, kojima se vide samo oči, to mi je skroz sexy. Potrebna mi je često ta doza misticizma. Nasmejani ljudi su mi mahali sa ulice i iz automobila, žviždali i dobacivali. Blokirao sam saobraćaj i nisam mogao da verujem šta mi se dešava, samo zato što sam plav…

OD GIZE I MEMFISA DO DNA CRVENOG MORA

Obišao sam piramide u Gizi, jašući kamilu, među devet piramida osetio sam neobičnu a jaku energiju i došao do Sfinge u čijem se podnožju nalazi ulaz u Keopsovu piramidu. Najviše su me oduševili hijeroglifi, prvi oblici egipatske književnosti.

Video sam kolosalnu statuu Ramzesa II i Alabasternu Sfingu u drevnoj prestonici Memfisu. Oduševila me je stepeansta piramida kralja Džosera i Mereruke mastaba, kao i ostali obilasci Citadele, Saladinove tvrđave, Alabaster džamije i Koptske četvrti u Kairu. Izlazio sam uveče sa Šveđankama koje sam upoznao u hotelu i ludo se provodio.

Kad sam stigao na Crveno more u Šarm El Šejk totalno sam se zaljubio u Egipat. Video sam raskoš, bogatstvo, prelepe hotele pune Ruskinja i mističnih Arapkinja, bazene, restorane, plaže, diskoteke, limuzine… Smestio sam se u hotel Logaina u kom su pretežno odsedali turisti iz Saudijske Arabije. Probao sam izvanrednu hranu, specijalitete od rakova, ribe, morskih plodova. Šarm je poseban grad, raj na zemlji nad kojim avioni sleću sa svih strana sveta i ulzeću na svakih dva minuta.
Ronio sam po dnu Crvenog mora i razgledao prelepe korale i ribe nežnih boja. Preporučujem svakom da se ponekad na taj način odvoji od ljudkog roda i shvati suštinu svoje biološke egzistencije. Sedam dana sam bukvalno proveo na plaži. Tri puta sam se spuštao na dno mora. Kad sam poslednji put isplovio iz podmornice u Šarm El Šejk setio sam se Srbije i naježio se.“

VIP SUSRETI
„Drugi put u Kairo stigao sam preko Bukurešta, sa prevedenom knjigom na engleski i arapski, a pre toga dobio sam knjigu sa posvetom: ‘Ovaj Kuran pravim putem vodi. Putevi su iskustva prethodnika. Bog te blagoslovio, Saša…’ Tako nešto zna da pokloni jedino beogradski muftija Muhamed Jusufspahić. Otišao sam ponovo sa muftijinim blagoslovom. Kairo je apstraktan grad, ali sve mi je bilo već poznato. Čim sam se raspakovao, pitao sam ljude u hotelu gde se nalaze novinari, gde su redakcije. Sa petnaestog sprata pokazali su mi zgradu u kojoj je smešteno oko dvadeset redakcija. Odmah sam otišao tamo i u toj zgradi, u liftu, upoznao kontroverznu egipatsku spisateljicu i novinarku Sohu Zaky. Svi su hteli da pričaju sa mnom, zaustavljali me na ulici, pitali me odakle sam… Tako je i Soha u liftu, bio sam joj interesantan, htela je komunikaciju. Predstavio sam se i rekao da sam došao da proverim prevod knjige na arapski i otvorio joj pesmu Razgovor sa Alahom. Stigli smo na jedanaesti sprat u njenu redakciju. Predstavila me je novinarima i pročitala pesmu glasno. Tada sam prvi put čuo tu pesmu na toliko stranom jeziku, daleko od Srbije. Čestitali su mi, poslužili me i govorili da sam ‘genijalan pesnik’, da je moja knjiga ‘sreća za arapski svet’. Odmah u startu upoznao sam mnogo novinara.

Soha me je svako veče negde vodila. Bili smo u klubu književnika gde me je upoznala sa vodećim piscem arapskog sveta; Alaa Al Aswany, zaznao sam tek kad sam se vratio u Srbiju, preveden je na oko šezdeset jezika i bilo ga je u svim svetskim medijima: New York Times, Gardian, BBC… Jedan je od osnivača opozicionog političkog pokreta Kifaja. Poklonio sam mu knjigu. Pričao je njegovoj publici o mojoj knjizi i tražio da se pesma Razgovor sa Alahom pročita na arapskom i srpskom. Glumac Mohamed Rafie je čitao arapsku verziju, a ja srpsku. Dobio sam aplauz. Pričali su o meni, ništa ih nisam razumeo, ali sam osetio da se raduju mom društvu. Alaa Al Aswany je najveća književna zvezda u svetu koju sam ikada upoznao.
U roku od dva dana objavili su članke o mom stvaralaštvu na arapskom, u novinama koje se štampaju u milion primeraka dnevno. Ti članci iz Ahkbar-a i Šašatija mi pružaju satisfakciju i veliko samopouzdanje za dalji rad van naše zemlje.

Sa Sohom sam najviše sedeo u bašti Takeybe, u blizini trga Tahrir, gde je nedavno izbila revolucija. To je bašta u koju svraćaju novinari, slikari, glumci, muzičari, pisci, sektaši… Razgovarao sam sa književnim kritičarima sa Američkog univerziteta u Kairu. Sayed Al Wakeel je takođe pohvalio moju poeziju. Tu je bio i čuveni pesnik Ramy Yehya. Tu je bio i poznati karikaturista Cheb Makhlouf koji mi je uradio dve fenomenalne portret karikature na licu mesta. Spisateljica Ibtihal Salem je čitala na ulicama stihove iz knjige. Prepao sam se kada mi je kompozitor pokojnog Majkla Džeksona obećao da će komponovati muziku na tekst jedne moje pesme. Ime poznatog kompozitora neću otkriti, jer kad god javno pričam gde idem i šta radim nađu se sektaši koji mi naprave spletku. Ishodišta su neminovna, ali verujem, da možemo pesmom do arapskog sveta…

(24sata.info)





Pošaljite Facebook komentar