Valentin Inzko: Dobra domaća rješenja su najtrajnija

Autor
Veličina slova: Decrease font Enlarge font

Postoje ideje da bi OHR trebalo da interveniše u pitanju Izbornog zakona BiH, rekao je Valentin Inzko, visoki predstavnik u BiH.

Arhiv / 24sata.info

Ipak, kako je istakao u intervjuu za "Nezavisne", međunarodna zajednica očekuje da domaći lideri pronađu rješenje.

"U toku su određeni napori da dođe do rješenja slučaja 'Ljubić'. U tom slučaju nećemo ni razmišljati o bonskim ovlaštenjima. Dobra domaća rješenja su najtrajnija rješenja", rekao je on.
 
Visoki predstavnik je istakao da postoji pogrešno mišljenje da Valentin Incko i međunarodna zajednica žele da OHR ostane.
 
"Međutim, istina je sljedeća: postoje uslovi i ciljevi, takozvana agenda '5+2', i tamo je jasno navedeno šta treba za zatvaranje OHR-a", kazao je Inzko.
 
NN: Rusija se nije pridružila kominikeu koji je usvojio Upravni odbor PIC-a. Zašto?
 
INZKO: Kada smo željeli pomenuti da članice PIC-a koje su u NATO-u i Japan podržavaju Akcioni plan BiH za članstvo u NATO, oni nisu željeli da to bude pomenuto. Bilo je još nekoliko pitanja, dio oko ratnih zločinaca, itd.
 
NN: Da li je, po Vama, opravdano u kominikeu pomenuti NATO?
 

INZKO: U kominikeu nije ništa rečeno mimo onoga što BiH sama ne želi. Mi smo se u prijašnjim razgovorima pozvali na dokument koji su potpisali Komšić, Radmanović i Izetbegović, dakle Predsjedništvo, a koji se odnosi na težnju BiH da dobije Akcioni plan za članstvo. I to, naravno, ne znači da će BiH postati članica NATO-a, to će biti do vas. Po meni, tu nema ništa sporno.
 
NN: Da li je oslabljena poruka PIC-a, s obzirom na to da nije bila jednoglasna?
 
INZKO: Neki smatraju da da, međutim ja mislim da rusku politiku treba gledati globalno. Podsjećam da je Rusija 7. novembra podržala u Savjetu bezbjednosti UN-a Rezoluciju o BiH. OK, ruski predstavnik se kritično izjasnio o meni, ali je podržao ovu rezoluciju, uključujući i dio o misiji EUFOR-a.
 
NN: Šta je, po Vama, najvažnija poruka PIC-a?
 

INZKO: Jedna od najvažnijih se odnosila na pitanje Izbornog zakona u kontekstu odluke Ustavnog suda (US) BiH u predmetu "Ljubić". Poruka je da ne želimo da vidimo "mostarizaciju" BiH. Ova odluka se mora implementirati. Odluke Ustavnog suda BiH su konačne i obavezujuće. Ja nisam propustio priliku da pomenem i druge odluke US, pogotovo kad se radi o konstitutivnosti Srba u nekim kantonima u FBiH. To da su Srbi neustavni narod u nekim kantonima je diskriminacija Srba, koja je neprihvatljiva. A isto tako je neprihvatljivo da na implementaciju odluke o ravnopravnosti Srba u nekim kantonima čekamo punih 15 godina!
 
NN: U kominikeu ističete da želite da se sa rješenjem Izbornog zakona ne kombinuju politički zahtjevi. Na šta ste mislili kad ste to napisali?
 
INZKO: Htjeli smo reći da se različita nevezana politička pitanja ne vežu onda kada za tim nema potrebe.
 
NN: Kakav je stav PIC-a: da li je BiH suverena zemlja ili protektorat UN-a? Recimo, RS i Rusija smatraju da se stranci previše miješaju u BiH.
 
INZKO: Uticaj međunarodne zajednice postoji, međutim on ima svoje legalno utemeljenje. Podsjećam da i Njemačka 45 godina nije imala puni suverenitet, pa im to nije smetalo. Moja Austrija 10 godina nije imala puni suverenitet, do 1955. Kada bi to bilo tako kako ste Vi implicirali u pitanju, onda su se domaći akteri mogli dogovoriti 1992, pa međunarodna zajednica ne bi ni trebalo da interveniše da završi rat i uspostavi postratni okvir... Tako da uticaj postoji, ali on ima svoje pravno i istorijsko utemeljenje.
 
NN: Ipak, iz RS su došle žestoke reakcije na PIC i tvrde baš suprotno - da se previše miješate.
 
INZKO: Mislim da su oni to pogrešno shvatili. Mi želimo da se miješamo što manje. Kada postoje problemi, međunarodna medijacija ponekad može pomoći. Ali ako nas pitate, mi bismo radije vidjeli da se vi sami možete dogovoriti, kao što su se nedavno dogovorili političari u Makedoniji, i da vam naša medijacija nije potrebna.
 
NN: Kad će se zatvoriti OHR?
 

INZKO: Postoji pogrešno mišljenje da Valentin Incko i međunarodna zajednica žele da OHR ostane. Međutim, istina je sljedeća: postoje uslovi i ciljevi, takozvana agenda "5+2", i tamo je jasno navedeno šta treba za zatvaranje OHR-a. Tu imamo pitanja državne i vojne imovine, Brčkog, fiskalne stabilnosti, vladavine prava, itd. Čim to riješite, zatvaramo OHR. Morate uraditi svoj dio posla. Krajnji cilj je da BiH bude stabilna zemlja. Jedinstvena, ali jako decentralizovana, sa dva entiteta. I funkcionalna! Predstavnik jedne velike zapadne zemlje na zasjedanju PIC-a je rekao da će međunarodna zajednica moći reći da je postignut uspjeh kada mladi ljudi budu prestali masovno bježati iz BiH. To je naš najveći izazov. RS je veličine Izraela, a ima jedva milion stanovnika. Ja želim da RS bude uspješna, prosperitetna, da ljudi u njoj žele živjeti. I da se RS i FBiH takmiče ekonomski, ko je otvorio više preduzeća, ko je izgradio više autoputeva, gdje je ljepše studirati, gdje se ljudi radije liječe, koja policija radi bolje, itd.
 
NN: Ima li nešto što biste Vi izdvojili da je, recimo, bolje u RS?
 
INZKO: Ima. Recimo, policija je ovdje efikasnija. Vaša policija kad dočeka moju pratnju, to je uvijek fantastično. Banjaluka je jedan od najčistijih gradova. Tako treba da bude na svim poljima, to pozitivno prijateljsko takmičenje. Jedan od problema je pravosuđe. Ono mora biti efikasnije. Kad bude tako, neće više ljudi htjeti bježati iz RS i BiH. Sad odlaze čak i ljudi koji imaju posao, koji su situirani jer vide da nema pravde, da neke institucije loše rade i da ne rade dovoljno u službi običnih ljudi.
 
NN: Ko je "kriv" zato što OHR još nije zatvoren? Jednom ste rekli da ni manje ni više nego lično Dodik pomaže da OHR ostane. Kako?
 
INZKO: Nisam rekao direktno da Dodik pomaže da ostane, mislio sam u smislu da neke njegove izjave pomažu onima koji donose odluke. Kao kad npr. oni vide da se u BiH pojavila neka napetost, bilo u RS ili FBiH... Recimo, ovo što smo maloprije govorili, da li će biti izmjena Izbornog zakona. Već sad ima nekih koji govore da će nam možda trebati OHR da to pitanje riješi. Uvijek je najbolje rješenje da dođe do dogovora, a ne da dođe do tehničkog korištenja bonskih ovlaštenja.
 
NN: Znači, nije isključeno korištenje bonskih ovlaštenja u vezi s Izbornim zakonom?
 
INZKO: Treba izbjegavati. Ali ona postoje.
 
NN: Ali ne isključujete?
 

INCKO: Rano je govoriti o tome. Vidim da želite lijep naslov za intervju, ali rano je. Ima još godinu dana do izbora. U toku su određeni napori da dođe do rješenja slučaja "Ljubić". U tom slučaju nećemo ni razmišljati o bonskim ovlaštenjima. Uostalom, dobra domaća rješenja su najtrajnija rješenja.

 

(24sata.info / NN)

 

 





Pošaljite Facebook komentar