Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru Unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno.
Države članice doprinose budžetu EU, ali takođe dobijaju sredstva iz njega. Neke zemlje završavaju kao neto davaoci doprinosa, što znači da uplaćuju više nego što dobijaju, dok su druge neto korisnici, primajući više nego što doprinose.
Ovo nisu jedine prednosti članstva u EU. Zajednički budžet odražava princip solidarnosti EU, omogućavajući značajan razvoj u različitim oblastima unutar bloka.
Euronews Business objasnio je pitanja: Koje zemlje članice najviše doprinose budžetu EU, a koje najviše uzimaju? Koje države članice su neto davaoci doprinosa, a koje neto korisnici?
Prema podacima Evropske komisije, 2023. godine “velika četvorka” EU dala je najveći doprinos budžetu EU: Njemačka (33,8 milijardi evra), Francuska (25,8 milijardi evra), Italija (18,8 milijardi evra) i Španija (13,6 milijardi evra).
Devet zemalja je doprinijelo manje od milijardu evra budžetu EU 2023. godine, a najmanji doprinosi dolaze sa Malte (112 miliona evra), Kipra (259 miliona evra) i iz Estonije (355 miliona evra).
Među korisnicama, prvih pet je uključivalo i Poljsku uz “veliku četvorku” EU. Francuska je dobila 16,5 milijardi evra, a slijede Poljska (14,1 milijardi evra), zatim Njemačka (14 milijardi evra), Italija (12,8 milijardi evra) i Španija (12,1 milijardi evra).
Na dnu su tri zemlje koje su dobile manje od milijardu evra iz budžeta EU: Malta (277 miliona evra), Kipar (393 miliona evra) i Slovenija (952 miliona evra).
Deset zemalja EU bile su neto davaoci doprinosa, dok je 17 njih bilo neto korisnici. Zemlje koje su više doprinijele budžetu EU nego što su dobile uključuju: Njemačku (19,8 milijardi evra), Francusku (9,3 milijarde evra), Holandiju (6,3 milijarde evra), Italiju (šest milijardi evra), te Švedsku (1,6 milijardi evra).
Među ovih deset zemalja su i Španija (12,1 milijardi evra), Austrija (1,3 milijarde evra), Irska (1,3 milijarde evra), Danska (1,2 milijarde evra) i Finska (0,8 milijardi evra).
Poljska je bila najveći neto korisnik sa 7,1 milijardu evra, a slijede Rumunija (5,9 milijardi evra), Belgija (4,8 milijardi evra), Mađarska (4,4 milijarde evra) i Grčka (3,9 milijardi evra).
Kada bi sve ovo bilo predstavljeno mapom, na njoj bi se jasno vidjela podjela zemalja EU na neto davaoce i neto primaoce. Neto davaoci doprinosa su prvenstveno bogatije zemlje zapadne i sjeverne Evrope, dok su neto primaoci uglavnom članice centralne i istočne Evrope.
Osim Belgije i Luksemburga, geografska distribucija takođe otkriva ekonomsku podjelu istok-zapad, pri čemu su novije zemlje članice iz istočne Evrope često neto primaoci.
Kada uzmemo u obzir neto davaoce i primaoce po osobi, slika se značajno mijenja zbog velikih varijacija u broju stanovnika među državama članicama EU.
U 2023. godini, doprinosioci u budžet EU po osobi kretali su se od 137 evra u Bugarskoj do 688 evra u Luksemburgu.
Među “velikom četvorkom”, svaka osoba u Njemačkoj dala je 403 evra. Zatim je uslijedilo 378 evra u Francuskoj, 318 evra u Italiji i 281 evro u Španiji.
Kada se posmatraju neto doprinosi po osobi, Holandija je bila na vrhu liste 2023. godine, pri čemu je svaki stanovnik Holandije dao 350 evra više nego što je dobio.
Slijedila je Irska sa neto doprinosom od 240 evra po osobi, zatim Njemačka (235 evra), Danska (210 evra) i Švedska (156 evra).
Među “velikom četvorkom”, Francuska je imala najniži neto doprinos po osobi sa 30 evra, dok je u Italiji 101, a u Španiji 137 evra.
Neto korisnici po osobi kretali su se od 129 evra u Sloveniji do 3.081 evro u Luksemburgu, što je nevjerovatno, pošto je drugi neto korisnik po iznosu – Hrvatska – primala 619 evra po osobi.
Tri baltičke zemlje u EU – Estonija, Letonija i Litvanija – svaka je primila više od 500 evra neto prihoda po osobi.
Dok je Poljska bila najveći neto primalac u nominalnom smislu, rangirana je na trećem mjestu po neto prihodima po osobi, sa 191 evrom među 17 zemalja neto korisnica.
Dok su Luksemburg i Belgija među bogatijim zemljama EU, oni su takođe neto primaoci fondova EU, jer su obje zemlje domaćini brojnim institucijama EU, kao što su Evropska komisija i Evropski parlament.
Na primjer, Belgija je imala neto prihod od 404 evra po osobi, što je više od Bugarske (299 evra) i Rumunije (307 evra).
Izvor Evropske komisije naglasio je da ovi brojevi ne odražavaju prednosti učešća u zajedničkom evropskom projektu niti dodatnu vrijednost budžeta EU.
“Računovodstvene koristi prikazane iznad pokrivaju samo mali dio ukupnih prednosti članstva u EU”, rekao je izvor za Euronews Business.
Prema Evropskoj komisiji, budžet EU prvenstveno služi kao instrument za investiranje, dopunjujući nacionalne budžete. Njegov glavni cilj je podsticanje rasta i povećanje konkurentnosti širom EU, prenosi Euronews.
Budžetom se finansiraju projekti i inicijative usmjereni na: razvoj ruralnih područja i manje razvijenih regiona, zaštitu životne sredine, podržavanje obrazovnih i istraživačkih programa EU, zaštitu spoljnih granica EU, promovisanje međunarodnog razvoja, promovisanje ljudskih prava.
(24sata.info)
