COVID-19 nije samo repiratorna bolest, može da utiče i na mozak i tako dovede do ozbiljnih problema. Moždani udar, delirijum, anksioznost, konfuzija, umor, spisak je zaista dug.
Kako vrijeme prolazi, postaje sve jasnije da koronavirus može da pokrene ogroman niz neuroloških problema.
Osobe koje su imale relativno blage oblike bolesti govorile su o dugotrajnom kognitivnom uticaju COVID-19, problemima sa pamćenjem, umorom i nemogućnošću fokusiranja na određene stvari.
Paul Mylrea, 64-godišnjak zaposlen na Univerzitetu Cambridge imao je dva jaka moždana udara, oba prouzrokovana infekcijom koronavirusom.
Pored slabosti u desnoj strani tijela on je i dalje sposoban za rad i jedan je od najupečatljivijih oporavka koje su ljekari vidjeli u Nacionalnoj bolnici za neurologiju i neurohirurgiju (NHNN) u Londonu.
Prvi moždani udar dogodio se dok je bio na intenzivnoj njezi u bolnici Univerzitetskog koledža.
Potencijalno smrtonosni ugrušci krvi pronađeni su i u njegovim plućima i nogama, pa je dobijao antikoagulanse kako bi mu se krv razrijedila.
Par dana kasnije doživio je i drugi, još jači moždani udar.
“Odmah sam pomislio da je sredstvo za razređivanje krvi izazvalo krvarenje u mozgu, ali ono što smo vidjeli bilo je tako čudno i drugačije”, rekao je neurolog dr Arvind Chandratheva.
Paul je doživeo još jedan akutni moždani udar zbog ugruška, lišavajući vitalne delova mozga snabdevanjem krvlju.
Testovi su pokazali da ima zapanjujuće visoke nivoe markera za količinu zgrušavanja u krvi zvanu D-dimer. Normalno je da su manji od 300, kod moždanog udara mogu da porastu i do 1.000, a kod Pola su bili preko 80.000.
“Nikada ranije nisam vidio taj nivo zgrušavanja. Nešto u reakciji njegovog tijela na infekciju prouzrokovalo je da mu krv postane nevjerovatno ljepljiva”, kaže neurolog.
Posmatrajući snimke Paulovog mozga neurolog je istakao da su područja oštećenja velika, i prikazana su kao bijela zamućenja, to je uticalo na njegov vid, pamćenje, koordinaciju i govor.
Moždani udar je bio toliko jak da su ljekari smatrali da vjerovatno neće preživeti ili da će ostati težak invalid.
“Ljekari su mi rekli da ne mogu mnogo da urade, osim da čekaju. Tada sam nekako preživeo i postajao sam jači”, kaže Paul za BBC.
Paul, koji govori šest jezika, kaže da ne može da čita toliko brzo kao nekada, a ponekad je i zaboravan, što nije iznenađujuće s obzirom na oštećenja u njegovom mozgu.
Impresivan je i njegov fizički oporavak, što ljekari pripisuju njegovom prethodnom vrlo visokom stepenu kondicije.
“Nekada sam vozio bicikl sat vremena dnevno, odlazio u teretanu nekoliko puta sedmično, plivao i ronio. Moji biciklistički i ronilački dani su završeni, ali nadam se da ću se vratiti plivanju”, kaže Pol.
(N1)