U Londonu je završen samit o Ukrajini i na kome su prisustvovali predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i više od 10 evropskih lidera, piše Espreso.
Sastanku u Londonu, osim britanskog premijera Kira Starmera koji je bio domaćin, učestvovali su i italijanska premijeka Đorđa Meloni, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski, francuski predsjednik Emanuel Makron, premijer Poljske Donald Tusk, premijer Španije Pedro Sančez, premijerka Danske Mate Frederiksen, predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosta, kanadski premijer Džastin Trudo, generalni sekretar NATO saveza Mark Rute, nemački kancelar Olaf Šolc, turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan i brojni drugi.
Starmer je poslije sastanak održao konferenciju za novinare na kojoj je detaljno ispričao detalje i zaključke sa sastanka.
Potom su se oglasili i ostali lideri.
Fon der Lajen: Moramo hitno ponovo da naoružamo Evropu
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da su lideri imali “dobru i iskrenu diskusiju”, razmatrajući šta je potrebno da se Ukrajini obezbjedi snažna pozicija.
Prema njenim riječima, Ukrajini su potrebne “sveobuhvatne bezbjednosne garancije”, koje bi podržavale njene ekonomske i vojne pozicije, preneo je Gardijan.
Fon der Lajen je naglasila da Evropa hitno mora ponovo da se naoruža i da će Evropska komisija predložiti plan o tome na Evropskom savjetu 6. marta, jer, kako je istakla, “zaista moramo ozbiljno da pojačamo svoje napore”.
“Sada je od najveće važnosti da se poveća ulaganje u odbranu na duži vremenski period. To je zbog sigurnosti Evropske unije, i potrebno je… u geostrateškom okruženju u kojem živimo, da se pripremimo za najgore i stoga je potrebno pojačati odbranu”, kazala je ona.
Upitana o njenoj poruci za SAD, rekla je: “spremni smo, zajedno sa vama, da branimo demokratiju i princip da postoji vladavina prava, da ne možete vršiti invaziju…i maltretirati svog susjeda ili ne možete silom da promijenite granice”.
“U našem je zajedničkom intereseu da spijrečimo buduće ratove” dodala je Fon der Lajen.
Koristeći pomalo neobičnu terminologiju, ona je kazala da Evropljani moraju da rade na tome da “pretvore Ukrajinu u bodljikavo prase koje je nezgodno za potencijalne agresore”.
Rute: Evropske zemlje intezivirale napore za potrošnju za odbranu i podršku Ukrajini
Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je danas poslije samita o Ukrajini održanom danas u Londonu, da je to bio “veoma dobar sastanak” i da su evropske zemlje “intenzivirale” napore, kako u pogledu sopstvene potrošnje za odbranu, tako i u pogledu podrške Ukrajini.
On je rekao da su neke zemlje već javno saopštile da će povećati izdvajanja za odbranu i da ima sve razloge da vjeruje da će uslijediti nove najave.
“Danas za stolom sam čuo nove najave i neću da vam ih saopštavam, jer bi to trebalo da urade oni (sami), ali ovo je bila veoma dobra vijest da će više evropskih zemalja povećati potrošnju za odbranu”, kazao je Rute.
On je napomenuo da još nema mirovnog sporazuma, ali da Evropa mora da se pripremi za taj trenutak i osigura da evropske zemlje budu spremne da pomognu sa bezbjednosnim garancijama.
Rute je rekao da saveznici žele da “obezbjede da Putin nikada, nikada više ne pokuša da napadne Ukrajinu”, priznajući da “to znači da će Evropljani biti aktivni u Ukrajini, kako bi obezbjedili da mir bude održiv i dugotrajan”.
Na pitanje o komentarima predsednika SAD Donalda Trapa od petka kada je rekao da vjeruje u Član 5 Alijanse, Rute je kazao da je mnogo puta razgovarao sa Trampom.
“On je dobar prijatelj. Radili smo zajedno osam godina. Četiri godine kada je prvi put bio predsjednik, a ostali smo u kontaktu i kada je bio van predsjedničke kancelarije”, istakao je Rute.
On je rekao da su sada ponovo veoma aktivno angažovani i da je on potpuno posvećen, kao što je mnogo puta rekao, članu 5. NATO-a.
“Dakle, molim vas, hajde da prestanemo da ogovaramo o tome šta bi SAD mogle, a šta ne, oni su u NATO-u, oni su posvećeni NATO-u, oni su posvećeni članu 5, to je ono što oni dosljedno govore”, zaklučio je Rute.
Šolc: Sastanak u Londonu potvrdio podršku Evrope Ukrajini
Odlazeći njemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je sastanak bio “dragocijen” i da je poslužio kao prilika da se ponovo potvrdi podrška Evrope Ukrajini kao “žrtvi ruske agresije”.
On je rekao da je za Ukrajinu od ključne važnosti da bude u poziciji da pregovara o svojoj budućnosti.
Na pitanje zašto budući kancelar Fridrih Merc nije pozvan da mu se pridruži na samitu, odgovorio je da su njih dvojica u bliskom kontaktu.
Tusk: Sastanak u Londonu istorijski, održan u vrijeme velikog izazova za celu Evropu
Poljski premijer Donald Tusk ocijenio je da je sastanak evropskih lidera u Londnu o Ukrajini bio “istorijski” jer se dogodio u vrijeme “velikog izazova za celu Evropu, ne samo za EU i Ukrajinu”.
On je rekao da “nema sumnje ko je agresor, a ko napadnut i ko je stavio Evropu na svoju stranu, ali je potvrdio da se govorilo o “preuzimanju veće odgovornosti” za finansiranje vojske i odbrane u evropskim zemaljama, preneo je The Guardian.
Tusk je ponovio da Poljska izdvaja najviše za odbranu u okviru NATO sa 4,7 odsto BDP-a i dodao da je srećan “što sve više zemalja ide dalje od reči i deklaracija… u povećanju izdvajanja”.
Takođe je odbacio sve sugestije o trajnom razdoru između Evrope i SAD, insistirajući da ne možemo da se dozvoli da se to dogodi.
“Srećom, svi bez izuzetka i bez obzira na bilo kakve emocije koje možemo da osjećamo, želimo da naši transatlantski odnosi EU i SAD budu što jači“, rekao je on.
Prema njegovim riječima, na sreću, svi, bez izuzetka i bez obzira na emocije koje mogu osjećati, žele da transatlantski odnosi između EU i SAD budu što jači.
Govoreći o samitu Evropskog savjeta sljedeće nedjelje, on je rekao da na njega gleda sa “opreznim optimizmom”, da će on “poslati veoma jasan impuls koji će Putinu i Rusiji pokazati da niko ovdje, na zapadu, ne namjerava da se preda njegovoj ucjeni i agresiji”.
Poljski premijer otkrio je da na sastanku evropskih lidera u Londonu o Ukrajini nije bilo “jedinstva” u vezi sa oduzimanjem zamrznute ruske imovine na Zapadu, jer iako su svi lideri saglasni da je to dobra ideja, neke zemlje su “strahovale od posledica po evro ili bankarski sistem”.
“Poljska se veoma snažno zalaže za to, ali, budimo realni, pošto nismo u evrozoni, naš glas u ovoj diskusiji neće biti odlučujući”, rekao je on.
Tusk je insistirao na važnosti produženja sankcija EU protiv Rusije kada isteknu, uprkos pretnji Mađarske da će uložiti veto.
Shof: Bezbjednost Ukrajine je u interesu Evrope, jedinstvo važnije nego ikad
Bezbjednost Ukrajine je u interesu cijele Evrope, a evropsko jedinstvo je sada važnije nego ikada ranije, rekao je holadski premijer Dik Shof nakon samita evropskih lidera u Londonu.
On je rekao da je neophodno da Evropa preuzme korake da osigura sopstvenu bezbednost, za šta je istakao da je neophodna stalna podrška Ukrajini, plan za bezbednosne garancije Kijevu i odvraćanje Rusije.
Shof je na mreži X istakao da su za to takođe potrebni “dobri transatlanski odnosi”.
Košta: Nastavljamo rad na mirovnom planu za Ukrajinu
Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosa izjavio je danas da će članovi tog tela zajedno s evropskim partnerima tokom naredne sednice nastaviti rad na sledećim koracima o mirovnom planu za Ukrajinu.
“Evropska unija spremna je da radi sa svim evropskim partnerima i drugim saveznicima na planu za Ukrajinu koji će doneti dugotrajan i pravedan mir za ukrajinski narod”, rekao je Kosta.
On je istakao da je potrebno “učiti iz prošlosti”, kako se ne bi ponovila “iskustva iz Minska”, aludirajući na Sporazume iz Minska kojim je okončan sukob u Donbasu.
“Ne smije se ponoviti tragedija Afganistana, i potrebne su nam snažne sigurnosne garancije kako bi se mir održao”, rekao je Kosta.
Makron: Velike evropske države moraju da pruže čvrste bezbjednosne garancije Ukrajini
Evropa mora Ukrajini da obezbjedi čvrste bezbjednosne garancije kao vid dugoročne podrške, u čemu je bitno da učestvuju sve velike evropske države, uključujući Francusku, Italiju i Nemačku, izjavio je danas predsednik Francuske Emanuel Makron.
“Ako želimo da budemo kredibilni kao Evropljani u našoj dugoročnoj podršci Ukrajini, moramo biti u stanju da pružimo čvrste bezbednosne garancije. Pokušavamo da pomerimo stvari napred. I potrebna nam je Italija, jaka Italija koja deluje zajedno sa Francuskom, Nemačkom, u koncertu velikih nacija”.
Makron je, u intervjuu za italijanski list Foljo, koji će u celosti izaći sutra, istakao da je “neophodno” da Italija bude uz Francusku i to učini kao “velika evropska zemlja”.
“Hajde da ostanemo ujedinjeni”, rekao je Makron.
Meloni: Ključno je da se Zapad ne podijeli zbog različitih stavova o Ukrajini
Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je ključno da se osigura da se Zapad ne podijeli zbog razlike u stavovima oko toga kako je najbolje rešiti krizu u Ukrajini.
Ona je pohvalila današnje razgovore, kao i ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog zbog, kako je rekla, njegove “racionalne analize” nakon napetog sastanka sa predsjednikom SAD Donaldom Trampom.
Ona je rekla da još uvijek nema jedinstvenog konkretnog plana za raspoređivanje mirovnih trupa u Ukrajini, već da postoje opštije ideje o kojima tek treba dalje da se razgovara, ali je potvrdila da nema planova za slanje italijanskih trupa u Ukrajinu.
Meloni istakla da je fokus na pronalaženju puta ka trajnom miru, pozivajući lidere da “razmišljaju van okvira” o potencijalnim transatlantskim rješenjima koja ne podrazumijevaju nužno članstvo u NATO-u za Ukrajinu.
Ona je takođe izrazila svoj skepticizam u vezi sa idejom o evropskom nuklearnom kišobranu, jer je upozorila da bi to moglo da dovede do “razdruživanja” SAD.
(24sata.info)
