Hiperaktivni poremećaj i nedostatak koncentracije, ADHD, nije karakterističan samo za djecu i “mlađe odrasle osobe”, već ga ima i starija populacija.
“Vol strit žurnal” navodi da je Timotiju Mičelu, inženjeru američkog Ministarstva odbrane, u dobi od 60 godina dijagnostifikovan ADHD.
Počeo je da uzima niske doze lijekova i stanje mu se za pola godine poboljšalo.
Ljekari više ne vjeruju da se stvarna rasprostranjenost ovog stanja među starijim osobama povećala ili da se razvija godinama.
Istraživanja pokazuju da su mnoge osobe cijeli život imale ADHD, a da im je tek dijagnostifikovan u starijoj dobi.
Mnogi su našli načine da upravljaju tim simptomima u ranijim fazama života, ali su u jednom času naišli na nove prepreke.
Simptom ADHD, kao poremećaja hiperaktivnosti, godinama se polako smanjuje, ali problemi pažnje i (de)koncentracije ne prolaze.
Procenat slučajeva ADHD zabilježenih kod osoba starijih od 50 godina je čak 30 odsto.
Jedan od izazova dijagnoze je taj što kod starijih osoba simptomi izgledaju slično bolestima povezanima sa starenjem i često se pripisuju znakovima demencije, a kod žena se mislilo da je riječ o predmenopauzi.
Najčešći tretman za ADHD su stimulansi. Ali kod starijih osoba su rizičniji, jer mogu da povećaju otkucaje srca i krvni pritisak pa ih treba pažljivo pratiti.
Simptomi ADHD-a se povećavaju i smanjuju u zavisnosti od stresnih situacija.
(SRNA)