Pojavili su se neki veoma veliki igrači, koji su postali veoma moćni i koje niko ne nadzire, a pružaju usluge posredovanja na Internetu, društvene mreže, internet pretraživače, operativne sisteme, usluge oglašavanja na internetu, računarstvo u oblaku i usluge dijeljenja videa.
Prema Zakonu o digitalnim uslugama, koji je usvojen na konačnom glasanju sa 539 glasova za, 54 protiv i 30 uzdržanih, onlajn platforme – poput društvenih mreža i onlajn prodavnica – moraće da preduzmu mjere da zaštite svoje korisnike od nelegalnog sadržaja i robe.
“Moramo da vodimo računa da nema negativnih posljedica po maljoletna lica, po svu djecu, da se ljudi podstiču da kupuju na nelegalan način. Digitalno okruženje treba da bude bezbjednije i to ćemo uspostaviti. Platforme treba da pruže korisnicima više informacija”, rekla je izvjestilac, socijaldemokrata Kristel Šaldemose, tokom debate u ponedjeljak.
Veoma velike internet platforme i usluge biće podložne strožim obavezama srazmjerno rizicima koje predstavljaju za društvo. Velike tehnološke kompanije moraće da rade transparentnije, da djeluju protiv širenja dezinformacija, nelegalnog sadržaja, da suzbijaju negativne efekte na osnovna prava i da budu predmet nezavisnih revizija.
“Najveće platforme moraju da učine svoje algoritme transparentnim. Ako algoritmi ukažu na nezakonit sadržaj, dezinformacije ili teorije zavjere, možemo reagovati jer je to nešto što može imati negativne posljedice po nas. Dakle, algoritmi treba da budu dostupni institucijama, vladama, nadležnim organima kako bismo zaista mogli da pratimo situaciju”, dodala je Šaldemose.
U fokusu Zakona o digitalnim tržištima, usvojenog sa 588 glasova za, 11 protiv i 31 uzdržanim, je nepoštena praksa najvećih internet platformi koje djeluju kao supervizori pristupa digitalnom tržištu, kao što su društvene mreže i pretraživači.
“Platforme će sada morati da vode računa o legalnosti sadržaja koji nude. Moraće da poštuju pravila tržišne utakmice. Same kompanije, a ne samo Komisija, moraće da se postaraju da slobodna konkurencija bude dozvoljena na njihovim platformama”, rekao je izvjestilac Andreas Švab (EPP) tokom zajedničke debate o aktima u ponedjeljak.
Pojavili su se neki veoma veliki igrači, koji su postali veoma moćni i neprovjereni, pružajući usluge posredovanja na Internetu, društvene mreže, internet pretraživače, operativne sisteme, usluge oglašavanja na mreži, računarstvo u oblaku i usluge dijeljenja videa.
“Zbog korišćenja ovih propisa, društvene mreže i platforme će morati da obezbjede pošteno korišćenje i pristup više neće funkcionisati po principu ‘ko je jači taj tlači’. Korisnicima se više neće moći tako lako manipulisati ili iskoristiti. Mi u Evropskoj uniji želimo najbolje kompanije, a ne samo najveće”, dodao je Švab.
Komesar Evropske komisije za unutrašnje tržište Tijeri Breton rekao je u ponedeljak da velike platforme više ne mogu da kažu da su samo posrednici, već da su odgovorne i za sadržaj.
“Sada je omogućen pristup velikom digitalnom tržištu, gde važe jednostavna, fer i transparentna pravila. Dajemo priliku da otvorimo tu crnu kutiju algoritama koje su platforme predugo koristile kao masku pod kojom su često narušavale interese naših građana”, rekao je Breton.
Kontrolori pristupa više ne smiju da daju prioritet sopstvenim proizvodima i uslugama niti da obrađuju lične podatke korisnika za ciljano oglašavanje, osim ako imaju izričit pristanak.
Ako prekrše nova pravila, biće kažnjeni do maksimalno 10 odsto ukupnog svjetskog prometa u prethodnoj finansijskoj godini, odnosno do maksimalno 20 odsto u slučaju ponovljenih kršenja.
Nakon što ih Savjet zvanično usvoji, oba akta biće objavljena u Službenom listu EU i stupiće na snagu dvadeset dana od objavljivanja, saopštio je Evropski parlament, prenosi b92.
(24sata.info)